Слободна воља (лат. либерум арбитриум) филозофски и теолошки је концепт према коме свака особа има слободу да сама одлучује о својим 
поступцима. Другим речима, индивидуа слободно одлучује и бира своје поступке и начин поступања. 
Насупрот овом концепту постављају се концепти, између осталих, детерминизма, према којима је слобода ограничена природним факторима, 
и фатализма, према којима је слобода ограничена на природним факторима (нпр. Бог, судбина).

Синтагма „слободна воља” има религијске, етичке и научне импликације:

У религији је слободна воља човека одређена одлуком Бога (свемогућег и свесног) да не користи своју моћ како би утицао на одлуку човека,
[1] У етици је овај концепт темељ без кога човек не би могао бити одговоран за своје поступке,
[2] У науци, идеја слободне воље подразумева слободу мишљења, дакле, и ума, у односу на каузалитет научних закона.
Деловање човека према слободној вољи има своје место и у праву у коме је овај концепт уређен у законодавству
 (индивидуална одговорност, независно доношење судских одлука).

Слободна воља је у блиској вези са концептима моралне одговорности, похвале, кривице, 
греха и осталим судовима који се могу применити искључиво на поступак који су резултат слободне воље. 
Постоје више различитих мишљења која разматрају утицај на слободну вољу, односно истиниту могућност доношења слободних одлука.
Поменути детерминизам сугерише да је могуће само један ток догађаја, 
што није доследно са постојањем слободне воље. На овај проблем указали су се 
филозофи античке Грчке и он и данас остаје у фокусу филозофских расправа.

Насупрот томе, у компатибилизму се истиче стајалиште према којем је слободна воља компатибилна са детерминизмом. 
Постоје и мишљења која наводи да је детерминизам неопходан за слободну вољу, тврдећи да сваки избор претставља преферирање 
једног поступка у односу на други поступак, због чега су важне последње претпоставке.
Слободна воља је стање у коме су мисли и понашање неке особе одређене сопственом вољом,
 а не спољашњим чиниоцима.
Кад би камен који је падао имао свести, он би држао да је његово падање резултат његове слободне воље.